Centar za socijalni rad opštine Temerin

Šta treba znati o usvajanju pre nego što se odlučimo na to?

Usvojenje je jedina mera zaštite najmlađih kojom se trajno menja porodični status deteta

Usvojenje (adoptivno roditeljstvo) je za određeni broj dece jedini način da steknu porodicu, a za jedan broj ljudi isključivi način da se ostvare kao roditelji.

Šta je posao Centra za socijalni rad kada je usvajanje u pitanju?

Centar za socijalni rad ili, kako se po zakonu zove - organ starateljstva, jeste institucija koja prima zahteve, sprovodi stručne procedure, i utvrđuje opštu podobnost svakog para ili pojedinca koji aplicira za usvojenje deteta. Građani zainteresovani za usvajanje deteta bi trebalo da se obrate Centru za socijalni rad opštine na čijoj teritoriji imaju prebivalište. Kada se obavi kompletna stručna procedura, podaci se dostavljaju Ministarstvu rada i socijalne politike, koje vodi Nacionalni ili jedinstveni registar usvojenja. U njega se slivaju podaci o svim porodicama na nivou Srbije koje su dobile opštu podobnost za usvojenje deteta.

Takođe, Centri za socijalni rad su kao organi starateljstva zakonom ovlašćeni da vode postupak utvrđivanja opšte podobnosti dece za usvojenje. Kada se takva odluka donese, podaci se takođe dostavljaju Ministarstvu rada i socijalne politike, a potom se kontrolišu. Ukoliko je postupak obavljen zakonito, podaci o svakom detetu se unose u registar. B baza podataka sadrži podatke o deci podobnoj za usvojenje, o usvojiteljima - državljanima Republike Srbije koji su dobili podobnost za usvojenje  i podatke o stranim državljanima - potencijalnim usvojiteljima.

Ko sve može da usvoji dete?

Prema aktuelnom Porodičnom zakonu, dete koje je državljanin Republike Srbije - mogu da usvoje građani naše države, ali i strani državljani, pod uslovom da za to dete nisu mogli da se pronađu usvojitelji  među domaćim državljanima: da je godinu dana u Jedinstvenom ličnom registru, ili da je njegov nadležni organ starateljstva i pre roka utvrdio da je u najboljem interesu deteta da ga usvoje inostrani usvojitelji, a u proceduri dokazao da za takvo dete nisu mogli da se pronađu domaći usvojitelji . Određeni broj potencijalnih usvojitelja ne ispunjava neke zakonske uslove, kao što je razlika u godinama, a ona ne sme da bude manja od 18, niti veća od 45 godina.

Ko su potencijalna deca za usvajanje?

Deca u sistem socijalne zaštite ulaze iz različitih razloga, a odnose se na neku od kriza u a  funkcionisanju njihovih bioloških roditelja kao što se: alkoholizam, narkomanija, ostajanje bez posla, siromaštvo, bolest, razvod braka, nasilje u porodici. Ima i maloletničkih trudnoća ili situacija kada su roditelji lišeni roditeljskog prava, poslovne sposobnosti, ili su se saglasili sa usvojenjem. 

Koji su najčešći motivi za usvajanje dece?

Najčešće su to parovi koji su pokušali da seostvare biološko roditeljstvo, ali to nisu uspeli.To su uslavnom ljudi koji se godinama leče od steriliteta. Postoje i roditelji koji već imaju usvojeno dete pa se posle određenog perioda odluče za usvajenje drugog deteta. Ponekad se pojave siblinzi (braća i sestre) koji nisu usvojeni istovremeno, pa se kontaktiraju usvojitelji i prvo oni pitaju da li bi bili spremni za još jedno usvojenje, zarad očuvanja sibling relacije. Ako jesu, prolaze kratku proceduru pripreme da im se ponovo utvrdi podobnost, vraćaju se u registar, i Centar za socijalni rad ih uzima u obzir.

Koje su faze procesa usvajanja deteta?

Prva faza: dokumenta
 Parovi zainteresovani za usvojenje deteta prvo podnose dokumenta Centru za socijalni rad opštine na čijoj teritoriji žive;izvod iz matične knjige rođenih, venčanih, državljanstvo, fotokopija lične karte, dokaz da lice nije osuđivano, kažnjavano, dokaz o prihodima, o imovinskom stanju.. Kada se uz zahtev priloži potrebna dokumentacija, i pravnik u Centru za socijalni rad zaključi da postoje uslovi - kreće procedura koji obavljaju drugi stručnjaci u timu, a to su socijalni radnik, psiholog i pedagog
Decu mogu da usvoje bračni i vanbračni partneri, a zakon ne isključuje ni pojedinca kao mogućeg usvojitelja. Ali, kroz stručne standarde se nalaže da je bolje odabirati potpunu porodicu, zbog razvojnih procesa važnih za decu.

Druga faza - procena opšte podobnosti potencijalnih usvojitelja
 Procena se vrši na osnovu razgovora sa budućim usvojiteljima, gde se sagledavaju njihova lična svojstva, motivaciju za usvojenje, i druge elemente koji su relevantni za procenu podobnosti, kao i  teranske posete  koja uključuje procenu uslova u kojima budući usvojitelji žive.

Teme se odnose i na partnerski odnos, stabilnost braka, intersovanja,stabilnost odnosa šire pododice, uključenost u društvenu zajednicu...Pitanja su nekad prilično intimna, ali su neophodna da bi stručnjaci saznali sve što je neophodno za procenu da li je neko spreman, i da li je u dovoljno meri razumeo u šta se upušta

Treća faza - program pripreme budućih usvojitelja
Sledeća faza  se obavlja kroz program pripreme u grupi, za parove koji su ispunili zakonski uslov. Teme su propisane, i odnose se na to da li ljudi u dovoljnoj meri razumeju šta je usvojenje, šta je dete bez roditeljskog staranja, kakve su karakteristike dece bez roditeljskog staranja i opšte podobne za usvojenje, kakva su njihova prethodna životna iskustva. Razmatra se mogućnost usvojenja dece različitih karakteristika, što ona objektivno jesu i po svojim ličnim, razvojnim, i zdravstvenim karakteristikama, nacionalnom i kulturnom poreklu. 

Kada usvojitelji uđu u registar  potvrđeno je da po zakonu imaju mogućnost da usvoje dete, a ne da dobiju dete u određenom roku.

Parovi koje odlaze sa željom da usvoje decu treba da shvate da deca koja se usvajaju imala svoj prethodni život, iskustva i traume, posledice loših životnih startova - zanemarivanje, zlostavljanje, napuštanje od strane roditelja. Oni se na konkretniji način uvode u realnost,šta je to što ja želim, mogu, hoću, a šta je to što ne želim i ne mogu? 

Treća faza se završava odlukom o podobnosti i unošenjem podataka u Lični registar usvojitelja.

Četvrta faza - faza čekanja
Kada usvojitelji uđu u registar  potvrđeno je da po zakonu imaju mogućnost da usvoje dete, a ne da dobiju dete u određenom roku.
To je najteža faza , pošto usvojitelji čekaju poziv od stručnjaka Centra za socijalni rad,a  posao stručnjaka je da detetu kome se utvrdi opšta podobnost i, kada ono uđe u registar, omogućipronalaženje odgovarajućeg roditelja.

Kako se bira određena porodica za određeno dete?

 U Ministarstvu postoji Registar usvojitelja u Registar za decu koja su na usvojenju. - ovi podaci su poverljivi. Kada Centar za socijalni rad utvrdi opštu podobnost za usvojenje za konkretno deteMinistarstvo dastavlja Centru listu iz Registra usvojitelja one koji mogu da odgovore na potrebe i zahteve konkretne decekoji . Centri imaju ograničen rok da izvrše izbor porodice za dete, koji treba da traje trideset dana, mada se toleriše i često je duži za decu koja imaju takve lične karateristike da se za njih teže pronalaze potencijalni usvojitelji. Ta deca ostaju u registru i pruža se sva moguća podrška da se pronađu usvojitelji. Za decu sa poželjnim karakteristikama, porodica se pronalazi veoma brzo.

Zakon o porodičnim odnosima, član 90. 
1. Usvojiti se može samo maloletno dete.
2. Ne može se usvojiti dete pre nego što navrši treći mesec života.
3. Ne može se usvojiti maloletno dete koje je steklo potpunu poslovnu sposobnost
.

 

Ko je na mreži: 7 gostiju i nema prijavljenih članova


Copyright © 2016. All Rights Reserved.